Историјат школе
Основна школа "Доситеј Обрадовић" у Београду основана је као нова школа Одлуком Владе Републике Србије о оснивању, 05 број 022-9305/ 2002 од 20. јуна 2002. године. Ова одлука објављена је у "Службеном гласнику РС " , број 37 / 2002. "Ученици ОШ "Доситеј Обрадовић " и ученици ОШ "Максим Горки ", који су уписани, односно започели основно образовање у тим школама наставиће стицање основног образовања у Школи "Доситеј Обрадовић", у улици Максима Горког број 94.
Новооснована школа ће задржати и унапредити све већ развијене и истакнуте области рада обе угашене школе . Неговаће спортске активности и здрав живот / тековине ОШ" Максим Горки" /, али и наставиће са издавањем листа "Будућност", најстаријег школског листа у земљи./ тековина ОШ"Доситеј Обрадовић"/. Истовремено, покушаће да нађе и неке нове, још неафирмисане садржаје.
КРАТАК ИСТОРИЈАТ РАДА ОШ ''ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ''
На Ђурђевдан далеке 1927. године на некадашњој периферији града Београда подигнут је темељ најстарије школе на предратном Душановцу. Након годину дана тадашњи министар просвете Милан Грол отавара званично њена врата и даје јој назив ''Школа на Душановцу''. Ову грађевину, једну од најлепших у Београду, чиниле су 34 простране , светле и чисте учионице. У школској 1928/29. години школа је имала 12 одељења и 693 ученика. Најмалобројније је било одељење са 48, а најмногобројније оно са 68 ученика. Уоквиру школе је постојало обданиште и амбуланта.
''Школа на Душановцу'' 1931. године постаје Основна школа ''Доситеј Обрадовић''. Иако је рад у њој обављан у веома тешким просторним условима и у три смене, вођена је врло интензивна, планска и организована акција на осавремењивању наставног процеса - прати се и проучава савремена педагошка литература, врши се размена искустава са школама широм Југославије, уводи се у наставу коришћење трофејног 15-милиметарског кинопројектора, магнетофона, дијапројектора , стручне и дечје литературе. Поред редовне наставе у школи су се одвијале и друге активности. Посебно се може издвојити изузетан рад хора који је имао част да 1933. године одржи концерт на Радио Београду, затим успеси ликовне , историјске и литерарне секције. Школске 1956/57. покренуто је издавање школског листа ''Будућност'', најстаријег школског листа у земљи. Три године касније школа је добила и сопствену штампарију.
Године 1962. ученици прелазе у нову зграду, велику светлу, са кабинетима, фискултурном салом и парним грејањем. Коначно су обезбеђени просторни и наставно-образовни услови за редовне наставне и ваннаставне активности.
Осавремењивање и унапређивање наставно-образовног процеса из године у годину су били све успешнији, а резултати виднији. Ученици су посебно истицали у ликовним и литерарним радовима. Добили су толико награда и признања на конкурсима ''Змај '' и ''Ластавица'', да им, по речима њихових директора, ниједна школа широм Југославије није била ни близу.
Историјска секција, осим многим наградама, могла је да се похвали и стварањем сопственог школског музеја- имала је такве експонате који су реткост и недостају музејима Београда.
Млади математичари су готово сваке године стизали до савезног нивоа.
Школски лист ''Будућност'' је добио Октобарске награде града Београда 1971. и 1981. године као и награду листа ''Политика'' на конкурсу ''Тражимо најбољи школски лист''.
Појединачне Октобарске награде су освојене 1970. и 1973. године, а награда од УНИЦЕФ-а је добијена 1973.
Школској згради и парку је годинама посвећивана посебна пажња, па је уследило низ награда градског и републичког нивоа за уређење школског ентеријера, посебно због одгајања и подизања цветног сада.
Плакету града Београда школа је добила 1974. године, а Скупштина града Београда је доделила награду ''Доситеј Обрадовић'' за значајна достигнућа у области просветно- педагошког рада и за појединачне значајне резултате у васпитно- образовној пракси 1977. године.
Понос ученика је одувек била изузетно богата библиотека. За њене књиге и простор су везиване све знчајније манифестације.
Школа се може похвалити и изузетно плодном сарадњом са многим школама из земље и иностранства. Најјаче и најдуже је , читавих 30 година, трајала веза са ОШ ''Иван Мажуранић'' из Загреба.
КРАТАК ИСТОРИЈАТ РАДА ОШ "МАКСИМ ГОРКИ"
ОШ " Максим Горки" основана је Одлуком Народног одбора општине Вождовац 28. 6. 1958. године, а укинута Одлуком Владе Републике Србије 28. 6. 2002.
Изградња школске зграде је почела 1956. године. На седници Савета за просвету 10. јуна 1957.године донета је одлука да се школа назове "Максим Горки". Прва седница Наставничког већа одржана је 1.9.1958. године. Формирана су 34 одељења са укупно 1135 ученика. Школа је имала 12 учионица и радила је у три смене.
Руски језик се учио од првог разреда са 6 часова недељно.
На свечаности поводом Дана школе 28. 3. 1959. године откривена је биста Максима Горког , рад вајара Дејана Богдановића.Савет за просвету НР Србије актом број 5072/1 од 26. 8. 1959. године проглашава школу огледном.
Школа је међу првима увела педагошко-психолошку службу. Од самог почетка штићеници дома “Моша Пијаде” су њени ученици.
Доградња школске зграде је завршена 1971. године и тада су се стекли услови за увођење целодневне наставе за све ученике од првог до осмог разреда у специјализованим учионицама и кабинетима . И даље се изводила експериментална настава руског језика, а енглески језик се учио факултативно..
У марту 1972. године почиње да излази школски лист.
Током свих година у школи су се поред редовне наставе, одвијале и друге активности. Квалитетан рад је брзо донео и одличне резултате.Од најзначајнијих признања за достигнуће у области просветно-педагошког рада, школа је 1965. године добила награду Београда “Доситеј Обрадовић”, а 1985.године Плакету општине Вождовац. Ученици и наставници су умели да добију и по 160 награда у току једне школске године/ у просеку је сваки четврти ученик имао по једно признање/. Посебно је плодна била 1987. година. Тада је добијена награда "Младост Вождовца", похвала Републичке конференције ССРН- а за изузетне резултате постигнуте у петогодишњој акцији "Унапредимо животну средину ", додељене су и Октобарске награде Тамари Ратковић ,Ивану Тописировићу и Сари Белеслин.И наредне године школи је додељена још једна Октобарска награда за Најбољи пионирски одред за школску 1987/88. годину.
Рачунарство и информатика је уведено 1988. године.
Целодневна настава за ученике од трећег до осмог разреда угашена је 1991. године.
Школске 2001/2002. године је, уз одобрење Министарства просвете , почело са радом огледно билингвално одељење.
Значајне јубилеје за српски народ- 400 годишњицу спаљивања моштију светог Саве 19.5.1994. и 800 годишњицу манастира Хиландара 4.12.1998. - наставници и ученици школе су достојно обележили.
Школа се бавила и хуманитарним радом. Једна од најзначајнијих акција је ''Нису сами '' - помоћ и изградња куће тринаесточланој породици Симић из села Лесковца, општина Клина.
Као репрезентативну београдску школу посећују је високе иностране делегације из Индије, СССР-а, Француске, Пољске, Холандије, Алжира, Румуније, Бугарске ,УАР, Америке.
